Ceo život neko te gnjavi. Postavlja suvišna pitanja. I istovremeno savetuje.
-Koju ćeš školu da upišeš?
-A fakultet?
-Kad ćeš da diplomiraš?
-Jel imaš momka?
-Imaš, i kad ćeš da se udaš?
A onda rešiš da se udaš, i ne, tu se tek pokreće lavina. Na delu možeš da osetiš 1000 zašto, 1000 zato. I taman kad misliš da si odgovorila i na poslednje hiljadito pitanje, pojavi se neko novo, a tebi već para iz ušiju izlazi kao da umesto glave imaš ekspres lonac na ramenima.
-E super, udala si se. A što, jel si trudna?
-Ne nisam.
-A jel planirate decu? Ajde, šta čekaš, otkucava ti biološki sat!
Ej baš ti hvala što me podsećaš, evo nisam znala...Koliko je bre to samo neumesno postaviti bilo kome pitanje o tome zašto nema dete. A ako kažeš da nemaš jer nećeš, u nadi da će taj kreator pitanja da zanemi, tek ti se onda loše piše. Onda si sebična, egoista, narcis, tvoja svrha ovozemaljskog bivstvovanja je da rodiš novi život i produžiš vrstu, i tako dalje.
A može da se desi i kažeš da imaš dete. I tu se opet priča ne završava.
-A kad će drugo? Lepo je da dete ima brata ili sestru.
I onda lepo duboko udahneš, nasmeješ se, i kažeš-o mojim genitalijama više mozete saznati ako pozovete mog ginekologa. Ostaviš broj ordinacije i odeš. Svakako ne valjaš, i šta te briga!
Comments
Post a Comment