FIFI
Ovaj čas,
ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s mašnicom od tila
prolazi kraj nas.
ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s mašnicom od tila
prolazi kraj nas.
Jedna žena stara
sa njim razgovara:
sa njim razgovara:
- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćes kući.
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćes kući.
Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila.
Tako žena stara
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prodjoše kraj nas.
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila.
Tako žena stara
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prodjoše kraj nas.
Dragan Lukic
Je l' se sećate ove pesme? Ja je se
uvek setim kad god vidim zabrinutu mamu koja je sa detetom udešenim k’o za
Vrbicu izašla u park. Pa dete je, mora da se isprlja! I da, neće mu ništa
faliti ako lizne malo peska ili zemlje.
Roditelji, ne pravite od dece
kućne muve, ionako su nam parkovi i ulice prazni, jer deca umesto da se igraju,
bulje u svoje kompjutere, tablete, telefone...i četuju, umesto lepo da se
igraju lopova i žandara, trulih kobila. Danas bre dečaci ni ljudski fišek ne
umeju da naprave, o cevkanju verovatno misle da je to neki posao
vodoinstalatera.
Mame, pustite vaše princeze da igraju školice ili
preskaču lastih, neka se zarumene i oznoje, neki drugi put ih slikajte za
instagram, sada ih pustite da se igraju i budu deca.
Vikend je, vreme je divno-e hajde
da za promenu odemo do obližnjeg parka, ako već nismo u mogućnosti da odemo
negde malo dalje na izlet. Hajde za promenu da ovaj dan provedemo napolju, i da
preskočimo nekako zujanje po tržnim centrima. Znam, znam, puno se radi preko
nedelje, nema se kad u šoping. Ali isto tako naši klinci rastu mnogo brzo,
prodavnice pobeći neće, ali zato ćemo se mi gorko kajati kad nažalost prekasno
shvatimo da su naša deca velika, i da više neće da idu sa nama nigde...sramota
ih je. I da, to jeste faza koja će proći, ali ono što sigurno neće proći su
njihova sećanja na detinjstvo. Vi birate da li će to biti butici, ili neka
anegdota vezana za neko porodično okupljanje i zajedničku aktivnost. Mislim da
sami znate šta će im izmamiti osmeh na lice. Najlepše stvari na svetu zaista
jesu besplatne-zagrljaji, osmesi i druženje nemaju cenu.
Comments
Post a Comment