Mlada je, lepa je, uspešna je. Ima
30 godina, ali pita mamu kako da skuva jaje. Zagori joj supa iz kese. Kad joj
je mama išla na operaciju, u kupatilu je zalepila uputstvo za korišćenje veš
mašine. Ili muškarac: do odlaska u vojsku mama mu je nameštala krevet. I dan
danas čeka da mu se postavi da jede. Sudove da opere-Bože sačuvaj! Sad je u
braku, ali se ništa nije promenilo.
-Neka ga, dete je! Ja ću da
pokupim za njim...Koliko puta ste čuli ovo? Ili sami izgovorili?
-Kako to misliš da dete samo
pokupi igračke?
-Jaoooj, saplela se, daj da je
podignem!
Da, vaše dete je dragulj od
neprocenjive vrednosti, ali nemojmo preterivati! Pa samo u zemlji Srbiji se
prema svojoj deci ceo život ponašamo kao da su nezaštićena odojčad. I to ne
znači da na ozloglašenom Zapadu mrze svoju decu. Naprotiv! Samo ih na vreme
osposobe za samostalan život.
Jer, dete od malena učestvuje u
svim aktivnostima kao ravnopravan član porodice. I malo dete može da pokupi
razbacane igračke za sobom-jednostavno, nagaziće ih nenamerno i polomiti ako su
razbacane, pa samim tim i ostati bez istih. A što ne bismo svoje dete naučili
da pokupi svoje prljave čarapice i stavi ih u veš mašinu. Ili da nam pomaže u
kuhinji. Joooj sećam se koliko je bar meni bilo zanimljivo da pomažem mami i
baki u čišćenju graška, ili spanaća recimo. A tek kada bi na red došlo mešenje
kiflica-to je za mene bila magija!
A šta mi sada radimo? Pretvaramo
se u mama kvočke koje kljucnu čim čedo naiđe na prvu prepreku-nemoj ti, ja ću!
I time nesvesno poručujemo da si ti dete, i da ti je posao da budeš nevaspitan,
bahat, da praviš lom, razbacuješ stvari po kući-jer uvek će mama biti tu da
pokupi za tobom! A onda kreneš u školu, pa ti mama i tata nađu profesore koji
će te spremati iz svih mogućih i nemogućih predmeta, jer zašto bi ti, čedo moje
malo, uopšte napreglo svoje, što bi Poaro rekao, male sive ćelije, kad neki
teta ili čika mogu da sve sažvaću, i onda svojim čarobnim štapićem znanje ubace
u tebe. Jer ti si, drago moje dete, zapravo Simba, i svi treba da te titramo i
nutkamo i radimo za tebe i umesto tebe. Ej bre, pa i ja kao neke škole završih,
i zamislite, u ovom milenijumu je to bilo, pa se na privatne časove išlo samo
da se popravi kec, a ne zato što svi idu na časove.
I kako ti drago dete misliš sutra da se snaziš? Jer da,
život to i jeste, neprekidna borba i snalaženje, borba u kojoj ćeš biti samlevena
ako te ne naučim da nisi mala da igračke vratiš u kutiju, da sebi skuvaš jaje
za doručak, da prljavu čašu odložiš u sudoperu. Pa čak i da tu čašu i opereš,
jer draga moja princezo, neće ti kruna pasti sa glave.
Comments
Post a Comment