Danas mi je nešto palo
na pamet koliko je zapravo teško rasti i preživeti u Srbiji. I ne, pri tom ne
mislim na politiku uopšte, jedna ista priča vrti se već dvadeset i kusur
godina. Kad pričam o poteškoćama mislim na sledeće...
Naime, čim žena objavi
da je trudna, oko nje se sjate sve sami eksperti ženskoga pola u obliku babi,
strinki, svekrva, snajki, komšika. Nisu tu isključeni ni slučajni prolaznici,
uvek će te prostreliti pogledom ako slučalno uradiš nešto sto nije po njihovoj
volji.
Nego, da krenemo od
početka. Trudna si? Čestitam!!! Cirkus počinje...
-Sedi, jedi! Ti sada
moraš da jedeš za dvoje. Gle kako si mršava, kako misliš da rodiš zdravu bebu?!
Ne, i beba i ja ćemo
biti super kad me bude bilo lakše preskočiti nego zaobići. Jako je poznato da
žena koja se pretvori u mladunče kita ne nabije pritisak, i nema komplikacije.
Jako je pohvalno što si to rodila konja od 5 i po kila, ali tepsija bureka za
doručak je za batine, ne za pohvalu. I da, još se hvališ da poslednja dva
meseca maltene si mogla samo do terase da odeš, nije bilo šanse da izadješ
napolje. Ženo božija, ja hoću da me moje noge nose u trudnoći, ne viljuškar!
-Kad odeš negde u goste
moraš da probaš sve što ti se ponudi kako bi beba jela sve sutradan.
Aha, evo, jedva čekam
da posle soka, trešnji i kolača predjem na kikiriki i sarmu. A da, pri izlasku
se domaćica setila da ima i supu pa me nudi. Sad tek kapiram-mora da je ovo
razlog što baš nešto nisam ljubitelj avokada i goji bobica. Mora da moja mama
to nije jela kad je bila trudna. Ili još gore-bila je u gostima i nisu je
ponudili. Kakav greh!
Zatim postoji i gomila
zabrana-nemoj da dižeš teško, nemoj da trčiš, pazi se sunca, pazi se da se ne
prehladiš...kao da bilo koja trudnica namerno priziva viruse da joj se
pridruže.
A tu su i zastrašujuće
priče o porodjaju i uslovima u porodilištu. Jedna se poradjala 2 dana, a druga
ko jaje da je snela. I kome sada verovati. A tek ove nabedjene sto su rasle u
hotelima sa pet zvezdica..te wc prljav, krevet izmazan, sestre se deru...bila,
videla, šest dana ležala, i nije to baš tako. I ja bih ti se drala da sam
sestra a ti tražiš da te hladim lepezom.
I konačno-tvoje čedo je
ugledalo svetlost dana! Došli ste kući, i po starom srpskom običaju tu su
najbliži rodjaci sa sve pogačom, pečenim piletom i crnim lukom. Sve to onako
lepo upakovano u beli čaršav-jer takav je red. E onda opet trebate da jedete,
na 2-3 sata doduše, da bi imale mleko. A i to ne smete: mahunarke, pečurke,
citruse, paradajz, kiselo, ljuto, i možda još nešto ali sam zaboravila. Iiii,
šta mi onda preostaje da jedem? I to još na 2 sata? Da ne izgubim mleko?
Ukućani, bolje bi vam bilo da ne nervirate porodilju, da joj ugađate, pomažete,
i ne dovlačite društvo. Dozvolite joj da se ona i beba naviknu jedna na drugu.
Društvo može i da sačeka. Budite joj od pomoći, bez ljutnje i vredjanja-njoj je
sad potrebnije usisati i opeglati, nego biti sa bebom.
Ima
puno saveta i za novorodjenče, a tek dete kad poraste...
-Ne suši veš napolju,
naročito pelene po mraku. Nekakve vile dolaze, i onda se ne znam šta desi.
-Veži detetu crveni
konac oko ruke protiv uroka. Mislim da sličnu funkciju ima i ako jednu čarapicu
obujemo naopako detetu.
-Ne izvodi bebu napolje
dok ne napuni 40 dana. Ovo čak i ima
smisla jer bebin imuni sistem treba malo da ojača. Sve ono pre toga, veštice,
vile i duhovi, ostaci od predaka pagana.
Tu je i nadaleko čuveno
pitanje: jel dojiš? Ako slučajno ne dojiš, spremi se na rafalnu paljbu osuda.
Alo bre, nije to bio moj izbor, i to me ne čini lošijom majkom od tebe koja si
ubedjena da je potpuno normalno dojiti dete od 28 meseci starosti.
Uvesti sokove, kad
jaje, kad meso, keks, gluten...kravica da ili ne...mozak zaboli od dilema. Vrhunac
ludila je za sve konsultovati gugl i forume, jer, šta znaju lekari. Ne kažem da
iskustva drugih mama nisu bitna, ali dijagnozu uspostavlja lekar, ne konzilijum
sastavljen od mama koje su trenutno na mreži.
Idemo dalje...Vaše čedo
je poraslo, pa sad samo ide napolje. A i vi ste se u medjuvremenu pretvorili u
paranoika.
-Ne gledaj u
sunce-oslepećeš!
-Ne izlazi sa mokrom
kosom-dobičeš upalu mozga!
-Ne jedi u
krevetu-sanjaćeš zmije!
Ima još dosta toga, ali
sada ne mogu da se setim svega što je meni govoreno. Jedva čekam da moj
devojčurak poraste, baš da vidim koliko ću joj bajati o tome sta sme, a šta ne.
Pri tom naravno mislim na ove iracionalne strahove.
Comments
Post a Comment