Nadja's choice

FIFI     Ovaj čas,       ovaj čas       jedan pas,       na uzici od svile,       sa noktima od lila,       s mašnicom od tila       prolazi kraj nas.     Jedna žena stara       sa njim razgovara:     - Fifi, gledaj pravo,       Fifi, digni rep.       Fifi, pazi drvo.       Fifi, nisi slep.       Fifi, mašnu pazi.       Fifi, lepo gazi.       Fifi, to ne njuši.       Fifi, gore uši.       Fifi, ti znaš ko si.      Fifi, ne prkosi.       Fifi, jezik niže.       Fifi, hodi bliže.       Fifi, ne skakući.       Fifi, sad ćes kući.     Tako Fifi živi       na uzici od svile,       sa noktima lila,       sa mašnom od tila.       Tako žena stara       sa njim razgovara.       Tako ovaj čas       prodjoše kraj nas.    Dragan Lukic   Je l' se sećate ove pesme? Ja je se uvek setim kad god vidim zabrinutu mamu koja je sa detetom udešenim k’o za Vrbicu izašla u park. Pa dete je, mora da se isprlja! I da, neće mu ništa faliti ako lizne malo peska

Porasla je. Ni sama ne mogu da shvatim kad i kako je prošla godina od kako sam na svet donela najdivnije biće na svetu, čiji osmeh me razoruža, a zvonki glas čini da mi srce zatitra. Ali da, porasla je, i došlo je vreme da proslavimo prvi rođendan. Kao perfekcionista po rođenju, jer nešto ili radiš kako valja ili ga ne radiš uopšte, na vreme sam krenula sa pripremama. Jaoj, pa to je skoro bilo kao da se ponovo udajem: spisak zvanica, pozivnice, torta, muzika...i još hiljadu nekih sitnica koje su mi usput padale na pamet. Šta ću, uporna ova Devica u meni zna da bude. Meni je pre svega bilo bitno da, bez obzira što je slavljenica mala i što se rodjendana neće ni sećati, ipak samo slavlje podredim deci. Zato mi je sama tema rođendana bila jako, jako važna. Odlučila sam se da svi prisutni zajedno otplovimo u neki nov, čaroban svet, da probleme ostavimo ispred vrata restorana, i da uronimo u maštarije jedne Alise u zemlji čuda. Bilo je tu balona, gusenice koja puši n

              Ceo život neko te gnjavi. Postavlja suvišna pitanja. I istovremeno savetuje. -Koju ćeš školu da upišeš? -A fakultet? -Kad ćeš da diplomiraš? -Jel imaš momka? -Imaš, i kad ćeš da se udaš? A onda rešiš da se udaš, i ne, tu se tek pokreće lavina. Na delu možeš da osetiš 1000 zašto, 1000 zato. I taman kad misliš da si odgovorila i na poslednje hiljadito pitanje, pojavi se neko novo, a tebi već para iz ušiju izlazi kao da umesto glave imaš ekspres lonac na ramenima. -E super, udala si se. A što, jel si trudna? -Ne nisam. -A jel planirate decu? Ajde, šta čekaš, otkucava ti biološki sat! Ej baš ti hvala što me podsećaš, evo nisam znala...Koliko je bre to samo neumesno postaviti bilo kome pitanje o tome zašto nema dete. A ako kažeš da nemaš jer nećeš, u nadi da će taj kreator pitanja da zanemi, tek ti se onda loše piše. Onda si sebična, egoista, narcis, tvoja svrha ovozemaljskog bivstvovanja je da rodiš novi život i produžiš vrstu, i tako dalje.

Mlada je, lepa je, uspešna je. Ima 30 godina, ali pita mamu kako da skuva jaje. Zagori joj supa iz kese. Kad joj je mama išla na operaciju, u kupatilu je zalepila uputstvo za korišćenje veš mašine. Ili muškarac: do odlaska u vojsku mama mu je nameštala krevet. I dan danas čeka da mu se postavi da jede. Sudove da opere-Bože sačuvaj! Sad je u braku, ali se ništa nije promenilo. -Neka ga, dete je! Ja ću da pokupim za njim...Koliko puta ste čuli ovo? Ili sami izgovorili? -Kako to misliš da dete samo pokupi igračke? -Jaoooj, saplela se, daj da je podignem! Da, vaše dete je dragulj od neprocenjive vrednosti, ali nemojmo preterivati! Pa samo u zemlji Srbiji se prema svojoj deci ceo život ponašamo kao da su nezaštićena odojčad. I to ne znači da na ozloglašenom Zapadu mrze svoju decu. Naprotiv! Samo ih na vreme osposobe za samostalan život. Jer, dete od malena učestvuje u svim aktivnostima kao ravnopravan član porodice. I malo dete može da pokupi razbacane igračke za sobom-j