Porasla je. Ni sama ne mogu da shvatim kad i kako je prošla
godina od kako sam na svet donela najdivnije biće na svetu, čiji osmeh me
razoruža, a zvonki glas čini da mi srce zatitra. Ali da, porasla je, i došlo je
vreme da proslavimo prvi rođendan.
Kao perfekcionista po rođenju, jer nešto ili radiš kako valja
ili ga ne radiš uopšte, na vreme sam krenula sa pripremama. Jaoj, pa to je
skoro bilo kao da se ponovo udajem: spisak zvanica, pozivnice, torta,
muzika...i još hiljadu nekih sitnica koje su mi usput padale na pamet. Šta ću,
uporna ova Devica u meni zna da bude.
Meni je pre svega bilo bitno da, bez obzira što je
slavljenica mala i što se rodjendana neće ni sećati, ipak samo slavlje podredim
deci. Zato mi je sama tema rođendana bila jako, jako važna. Odlučila sam se da
svi prisutni zajedno otplovimo u neki nov, čaroban svet, da probleme ostavimo
ispred vrata restorana, i da uronimo u maštarije jedne Alise u zemlji čuda.
Bilo je tu balona, gusenice koja puši nargilu, ludog mačka
koja vreba iz krošnje drveta, zeke koji stalno negde kasni i uvek je u žurbi. Kada
smo se približili slatkom stolu, nekako smo odobrovoljili Ludog šeširdžiju da
nas pusti na svoju ludu čajanku-keksici, čokoladice, kokice, sokići i trista
drugih đakonija mamili su izgledom i ukusom i decu, ali i nas odrasle.
Čajanku
je na trenutak prekinuo poziv upućen deci da izađu na podijum, pa je žurka uz
Ivin voz i Telefonijadu zapravo tek tad počela. Bilo je tu na podijumu raznih
akrobacija, devojčice su pokazivale svoj talenat za ritam i djuskajući se
igrale, a dečaci su više bili raspoloženi za neku akciju koja je podrazumevala
jurcanje kroz salu. Slavljenica je takodje bila tu, onako nesigurna još uvek
oslanjala se na noge, gledala decu, i veselila se puckajući prstima.
Naravno, nijedan rodjendan ne bi bio potpun bez njenog
visočanstva torte. A ona lepa, ukusna, sa Alisom koja pije čaj. Fantazija,
stvorena da zaokruži priču. Odnosno, njeno prvo poglavlje, jer priča je tek
počela.
Comments
Post a Comment