A kad ćeš?

             

Ceo život neko te gnjavi. Postavlja suvišna pitanja. I istovremeno savetuje.

-Koju ćeš školu da upišeš?

-A fakultet?

-Kad ćeš da diplomiraš?

-Jel imaš momka?

-Imaš, i kad ćeš da se udaš?

A onda rešiš da se udaš, i ne, tu se tek pokreće lavina. Na delu možeš da osetiš 1000 zašto, 1000 zato. I taman kad misliš da si odgovorila i na poslednje hiljadito pitanje, pojavi se neko novo, a tebi već para iz ušiju izlazi kao da umesto glave imaš ekspres lonac na ramenima.

-E super, udala si se. A što, jel si trudna?

-Ne nisam.

-A jel planirate decu? Ajde, šta čekaš, otkucava ti biološki sat!

Ej baš ti hvala što me podsećaš, evo nisam znala...Koliko je bre to samo neumesno postaviti bilo kome pitanje o tome zašto nema dete. A ako kažeš da nemaš jer nećeš, u nadi da će taj kreator pitanja da zanemi, tek ti se onda loše piše. Onda si sebična, egoista, narcis, tvoja svrha ovozemaljskog bivstvovanja je da rodiš novi život i produžiš vrstu, i tako dalje.

A može da se desi i kažeš da imaš dete. I tu se opet priča ne završava.

-A kad će drugo? Lepo je da dete ima brata ili sestru.

I onda lepo duboko udahneš, nasmeješ se, i kažeš-o mojim genitalijama više mozete saznati ako pozovete mog ginekologa. Ostaviš broj ordinacije i odeš. Svakako ne valjaš, i šta te briga!