Proletela je još jedna, a svašta se desilo u medjuvremenu. Sada sigurno koračamo, trčimo, skačemo, ljuljamo se, a najviše volimo da se spuštamo toboganom.
Naravno, ništa više ne može da promakne mojim okicama, te tako očekujem da mama na plafon ostavi stvari sledeći put, samo što dalje od mojih prstića.
I dalje ne pričam puno, primedbi na život nemam, spavam, ručkam i igram se po ceo dan, brljbljam o Pepi, šerpi, torti...ne pričam puno, ali znam da izgovorim vrlo teške reči😂 Takodje, znam i da pomažem mami u čišćenju-to mi je jedan od omiljenih glagola u mom skromnom vokabularu. 😉
Ono što isto znam je da se obradujem kad vidim drage ljude. I zato sam čak dva puta slavila rodjendan-u igraonici i kući. Sa drugarima je bilo super, imala sam lepu haljinicu, čak i specijalno iznenadjenje-madjioničara. Ja sam još mala pa nisam baš mnogo bila zainteresovana, ali ostali malo stariji drugari baš su uživali. Imala sam i veeeeliku Minnie Mouse tortu, čokoladnu sa višnjama-nema bolje kombinacije.
Rodjendan sam onda slavila i kući sa bakom, dekom, tetkom, babatetkom, dedatečom i prijateljima. Mama je tu trista nekih djakonija spremila, ja sam po običaju mrljavila i igrala se. Onda je na red došla mala Minnie torta, svi su mi pevali, i čak pet pet puta sam duvala svećice😊 Dobro, pokušavala sam, pomagali su mi drugi. Torta je bila mnoogo lepa i skoro celo parče sam pojela.
E da, nisam vam rekla šta mi je mama sad obukla-teksas suknjicu i bluzicu. I mogu vam reći, mada se to već podrazumeva, bila sam najlepša😍
Rodjendani su super stvar, i ne radi se tu o poklonima, već o ljudima sa kojima se radujemo zajedno, i sa kojima odrastamo i postajemo bolji ljudi. I sjajno je što za godinu dana opet svako od nas može da ispriča šta se sve to desilo u medjuvremenu i da se evociraju uspomene koje smo zajedno stvarali.
Comments
Post a Comment