Nadja's choice

FIFI     Ovaj čas,       ovaj čas       jedan pas,       na uzici od svile,       sa noktima od lila,       s mašnicom od tila       prolazi kraj nas.     Jedna žena stara       sa njim razgovara:     - Fifi, gledaj pravo,       Fifi, digni rep.       Fifi, pazi drvo.       Fifi, nisi slep.       Fifi, mašnu pazi.       Fifi, lepo gazi.       Fifi, to ne njuši.       Fifi, gore uši.       Fifi, ti znaš ko si.      Fifi, ne prkosi.       Fifi, jezik niže.       Fifi, hodi bliže.       Fifi, ne skakući.       Fifi, sad ćes ...

Porasla je. Ni sama ne mogu da shvatim kad i kako je prošla godina od kako sam na svet donela najdivnije biće na svetu, čiji osmeh me razoruža, a zvonki glas čini da mi srce zatitra. Ali da, porasla je, i došlo je vreme da proslavimo prvi rođendan. Kao perfekcionista po rođenju, jer nešto ili radiš kako valja ili ga ne radiš uopšte, na vreme sam krenula sa pripremama. Jaoj, pa to je skoro bilo kao da se ponovo udajem: spisak zvanica, pozivnice, torta, muzika...i još hiljadu nekih sitnica koje su mi usput padale na pamet. Šta ću, uporna ova Devica u meni zna da bude. Meni je pre svega bilo bitno da, bez obzira što je slavljenica mala i što se rodjendana neće ni sećati, ipak samo slavlje podredim deci. Zato mi je sama tema rođendana bila jako, jako važna. Odlučila sam se da svi prisutni zajedno otplovimo u neki nov, čaroban svet, da probleme ostavimo ispred vrata restorana, i da uronimo u maštarije jedne Alise u zemlji čuda. Bilo je tu balona, gusenice koja puši n...

              Ceo život neko te gnjavi. Postavlja suvišna pitanja. I istovremeno savetuje. -Koju ćeš školu da upišeš? -A fakultet? -Kad ćeš da diplomiraš? -Jel imaš momka? -Imaš, i kad ćeš da se udaš? A onda rešiš da se udaš, i ne, tu se tek pokreće lavina. Na delu možeš da osetiš 1000 zašto, 1000 zato. I taman kad misliš da si odgovorila i na poslednje hiljadito pitanje, pojavi se neko novo, a tebi već para iz ušiju izlazi kao da umesto glave imaš ekspres lonac na ramenima. -E super, udala si se. A što, jel si trudna? -Ne nisam. -A jel planirate decu? Ajde, šta čekaš, otkucava ti biološki sat! Ej baš ti hvala što me podsećaš, evo nisam znala...Koliko je bre to samo neumesno postaviti bilo kome pitanje o tome zašto nema dete. A ako kažeš da nemaš jer nećeš, u nadi da će taj kreator pitanja da zanemi, tek ti se onda loše piše. Onda si sebična, egoista, narcis, tvoja svrha ovozemaljskog bivstvovanja je da rodiš novi živo...

Mlada je, lepa je, uspešna je. Ima 30 godina, ali pita mamu kako da skuva jaje. Zagori joj supa iz kese. Kad joj je mama išla na operaciju, u kupatilu je zalepila uputstvo za korišćenje veš mašine. Ili muškarac: do odlaska u vojsku mama mu je nameštala krevet. I dan danas čeka da mu se postavi da jede. Sudove da opere-Bože sačuvaj! Sad je u braku, ali se ništa nije promenilo. -Neka ga, dete je! Ja ću da pokupim za njim...Koliko puta ste čuli ovo? Ili sami izgovorili? -Kako to misliš da dete samo pokupi igračke? -Jaoooj, saplela se, daj da je podignem! Da, vaše dete je dragulj od neprocenjive vrednosti, ali nemojmo preterivati! Pa samo u zemlji Srbiji se prema svojoj deci ceo život ponašamo kao da su nezaštićena odojčad. I to ne znači da na ozloglašenom Zapadu mrze svoju decu. Naprotiv! Samo ih na vreme osposobe za samostalan život. Jer, dete od malena učestvuje u svim aktivnostima kao ravnopravan član porodice. I malo dete može da pokupi razbacane igračke za sobom-j...

Rešio tata da iznenadi organizam i pojede voće. Jabuku. Da, jabuku, jer to je jedino voće koje priznaje, sve ostalo spada u grupu namirnica koje on naziva "ped****im). Onda je tako prebirao po činiji sa savršeno po nijansama naređanim suvim voćem (mama kao control freak sve drži pod konac)... -Šta je ovo? -To je aronija, tata. -A ovo? -Suvo grožđe. -Begaj be tamo, ne volim vino u kapsulama. Pojeo je orah, otišao po pivo i nazdravio uz reči: "Organizam mi je u šoku od vitamina, ček da se povratim". Živeli tata, volim te  ❤ ❤ ❤

Juče popodne sam bila u laganoj šetnji parkom, i stvarno nisam mogla a da ne primetim raznorazne dečije aktivnosti-trčanje, skakanje, ljuljanje, klackanje... Međutim, najveća gužva i interesovanje je upravo tamo gde se plaća. U Čairu ima bezbroj trambolina, na šta samo mogu da kažem svašta, jer ako naplaćuju skakanje, hoću da vidim kome mogu da se obratim ako se mom detetu nešto desi, valjda se nešto uradilo po tom pitanju nakon onog nesrećnog otkačinjanja ringišpila u Sokobanji pre par godina. Stvarno me zanima da li je u cenu za par minuta skakanja uključeno i neko osiguranje. O onim malim automobilima koje deca voze kao muve bez glave neću ni da govorim. Ako ste već napravili prostor za pse, molim i da ogradite deo parka gde će da se vozi, jer šta mi vredi park ako dete treba da nosam po rukama tamo-vamo, sve u strahu da ne podleti pod točkove. Kao da o tome ne razmišljam dovoljno kad se prelazi ulica. A pitam se i ko je onom majmunu na početku parka dozvolio da ug...

Danas mi je nešto palo na pamet koliko je zapravo teško rasti i preživeti u Srbiji. I ne, pri tom ne mislim na politiku uopšte, jedna ista priča vrti se već dvadeset i kusur godina. Kad pričam o poteškoćama mislim na sledeće... Naime, čim žena objavi da je trudna, oko nje se sjate sve sami eksperti ženskoga pola u obliku babi, strinki, svekrva, snajki, komšika. Nisu tu isključeni ni slučajni prolaznici, uvek će te prostreliti pogledom ako slučalno uradiš nešto sto nije po njihovoj volji. Nego, da krenemo od početka. Trudna si? Čestitam!!! Cirkus počinje... -Sedi, jedi! Ti sada moraš da jedeš za dvoje. Gle kako si mršava, kako misliš da rodiš zdravu bebu?! Ne, i beba i ja ćemo biti super kad me bude bilo lakše preskočiti nego zaobići. Jako je poznato da žena koja se pretvori u mladunče kita ne nabije pritisak, i nema komplikacije. Jako je pohvalno što si to rodila konja od 5 i po kila, ali tepsija bureka za doručak je za batine, ne za pohvalu. I da, još se hvališ d...